Заштитник грађана затражио је од Mинистарства здравља, Министарства финансија и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог да израде нацрте измена и допуна релевантних прописа из своје надлежности којима би се створио правни основ за обезбеђивање остваривања права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући незапосленим особама, које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, као и да поменуте нацрте прописа доставе Влади Републике Србије.

Заштитник грађана у мишљењу упућеном надлежним министарствима наводи да би се унапредио положај незапослених особа које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, а баве се неплаћеним кућним радом, уколико би им било омогућено да стекну право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада (у кући - вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, као и рада на пољопривредном имању и др).

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су старије жене на селу угрожене и недовољно видљиве, да се суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем, и да не уживају у потпуности социјална и здравствена права због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, недостатка услуга јавног превоза, услуга социјалне заштите као и због отежаног приступа здравственим установама.

"Посебно су угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима, а међу њима је највише оних којима треба подршка других лица или социјалних и здравствених служби, што без одговарајућих услуга подршке у заједници доводи до низа проблема“, рекао је Пашалић на представљању „Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“.

Пашалић је, представљајући извештај у Палати Србија, навео и да старије жене на селу ретко имају стална примања и имовину на своје име и да не учествују у развоју локалних политика, нити у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. 

"У последње три године број старијих жена на селу којима је потребна услуга помоћ у кући стално је растао, посебно код старијих жена које живе у самачком домаћинству. По питању услуге кућног лечења, потребе старијих жена на селу многоструко су веће од капацитета пружалаца ове услуге“, рекао је заштитник грађана.

Пашалић је указао и да је, на сугестију Заштитника грађана, Законом о родној равноправности омогућено да жене које нису здравствено осигуране по другом основу стекну здравствено осигурање на основу неплаћеног кућног рада, али се ова одредба на жалост не примењује.

Заштитник грађана тражи од надлежних органа да се ова законска могућност примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, а од јединица локалне самоуправе да обезбеде континуирано финансирање услуга помоћи у кући и кућног лечења, рекао је Пашалић.

Председница удружења „Снага пријатењства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно лошији него у граду, да многе од њих немају пензију, да су много чешће изложене насиљу од старијих жена у граду и да већина старијих жена на селу трпи економско насиље.

"Према попису из 2022. године, у Србији је регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, од чега њих око 336.000 живи на селу. У сеоским срединама живи и 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу дискриминисане, друштвено невидљиве и у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.

Attachments:

Посебан извештај Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су жене на селу најчешће друштвено невидљиве и да се налазе у лошем материјалном положају и апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре како би се унапредио положај жена које живе на селу, посебно оних старијих.

„Жене на селу имају кључну улогу у опстанку и развоју руралних средина, а опет су неравноправне са мушким члановима друштва. То су наше мајке и наше баке, и ми смо у обавези да им обезбедимо достојанствен живот и створимо могућности да у потпуности остварују своја права“, рекао је Пашалић поводом 15. октобра - Међународног дана жена које живе на селу.

Заштитник грађана је навео да су жене у сеоским срединама социјално искључене, да се налазе у лошој материјалној ситуацији јер најчешће учествују у неплаћеном кућном и раду на газдинству и да имају отежан приступ социјалним и здравственим услугама.

„У то смеру, неопходно је да надлежни органи раде на развијању посебних услуга и сервиса подршке на локалном нивоу. Такође, веома је важно радити на подизању свести жена на селу о њиховим правима и механизмима заштите, као и на њиховом осамостаљивању и економском оснаживању“, рекао је Пашалић.