Заштитник грађана затражио је од Mинистарства здравља, Министарства финансија и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог да израде нацрте измена и допуна релевантних прописа из своје надлежности којима би се створио правни основ за обезбеђивање остваривања права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући незапосленим особама, које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, као и да поменуте нацрте прописа доставе Влади Републике Србије.

Заштитник грађана у мишљењу упућеном надлежним министарствима наводи да би се унапредио положај незапослених особа које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, а баве се неплаћеним кућним радом, уколико би им било омогућено да стекну право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада (у кући - вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, као и рада на пољопривредном имању и др).

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас у Нишу да су старије жене на селу недовољно видљиве и да су угрожене, као и да им је најпре потребно пружити снажну и континуирану подршку како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре. 

Представљајући „Посебан извештај Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“, Пашалић је истакао да је постојећи нормативни оквир за остваривање права те категорије жена на селу веома добар, али да оне не могу да дођу у прилику да побољшају свој статус.

„Једна од кључних препрека која стоји између старијих жена на селу и доступности њихових права, која им гарантује закон односи се на њихову дигиталну способност, као и могућност да уопште поседују савремене електронске уређаје“, нагласио је Пашалић.  

Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре своја права, јер се оне још увек, и то у великој мери, суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем.

Заштитник грађана је такође истакао да та рањива група не ужива у потпуности социјална и здравствена права и то најпре због због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, укључујући и услуге социјалне заштите, као и због отежаног приступа здравственим установама.

Пашалић је подсетио и да старије жене на селу ретко имају стална примања и личну имовину, као и да је готово непостојећи њихов утицај на развој локалних политика, или при доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.

Потребно је афирмисати права старијих жена на селу и охрабрити их да своја права користе, јер су оне драгоцен ресурс и поседују знања и вештине која у великој мери доприносе не само одржању, већ и развоју локалних заједница и друштву у целини“, рекао је Пашалић. 

Председница удружења „Снага пријатељства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно неповољнији од оних које живе у градским срединама, да многе од њих немају стална примања или пензију, као и да већина тих жена трпи економско насиље.

Према њеним речима, попис из 2022. године показује да је у Србији регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, и да њих око 336.000 живи на селу. „Према истим подацима, у сеоским срединама живи 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.
 

Градови Ужице, Крагујевац и Сомбор, Градска општина Врачар и Општина Врњачка Бања добитници су овогодишњих признања које Заштитник грађана, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, седму годину заредом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији, који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Награду за унапређење приступачности у области јавног превоза добио је Град Ужице, специјално признање за унапређење приступачности у области информација добила је Градска општина Врачар, док је Општина Врњачка Бања добила признање за унапређење приступачности објеката у области спорта а Град Крагујевац за унапређење приступачности садржаја у области културе.

Похвалу за унапређење приступачности објеката под заштитом добио је Град Сомбор, а захвалнице за учешће у јавном позиву Заштитника грађана добили су градови Нови Сад, Београд, Врање, Шабац, Лозница и Зрењанин, као и Општина Свилајнац.

Attachments:

Одлука о додели награда

У Србији становништво све више стари, а стопа насиља према старијој популацији расте, зато не само данас, већ сваког дана се морамо посветити заштити права и достојанства наших старијих суграђана, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Пашалић је указао да су старије особе са својим богатим искуством и знањем драгоцени део нашег друштва који се суочавају са бројним изазовима укључујући и ризик од физичког, емоционалног, финансијског и сексуалног насиља. Насиље над старијима је једна од најтежих облика кршења људских права и могу имати озбиљне последице по физичко и ментално здравље.

Посебно су угрожени старији људи са села у неразвијеним општинама, који често немају коме да се обрате за помоћ, истакао је заштитник грађана. У Србији је 16 одсто старијих жена старости од 65 до 74 године доживело неки облик насиља након навршене 65. године живота, али жртве се ретко одлучују да га пријаве.

Људска права су универзална и односе се на све грађане, међутим поштовање права старијих особа захтевају већу заштиту њихових права. Препознавање и искорењивање насиља над старијима захтева свеобухватни приступ државе и целог друштва и укључује подизање свести о тој појави, едукацију, ефикасне законодавне мере, превенцију и подршку. Само заједничким напорима можемо створити сигурно окружење у којем ће старије особе бити заштићене и поштоване, поручио је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду органа социјалне заштите и надлежне инспекције Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поводом случаја када је почетком јануара 2023. године у старачком дому "Бежанијска коса" један корисник према наводима из медија лишио живота другог, и затражио преиспитивање рада комисије која је одлучивала о пријему тог корисника.

Заштитник грађана је 11. јануара 2023. године по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да је корисник услуга Геронтолошког центра Београд РЈ Дом „Бежанијска коса“ у Земуну усмртио другог корисника смештеног у тој установи, покренуо поступак оцене законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Центра за социјални рад Стара Пазова и тог геронтолошког центра.

Заштитник грађана је утврдио да је Дом "Бежанијска коса" направио пропуст у раду јер је извршио пријем корисника, који је према наводима медија лишио живота другог корисника, у ту установу без потпуне документације, односно без уверења о здравственом стању. Овај пропуст органа социјалне заштите пропустила је да утврди Инспекција социјалне заштите Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања приликом ванредног надзора над радом Дома "Бежанијска коса".

Заштитник грађана је још утврдио да подаци о здравственом стању корисника који је, према наводима медија лишио живота другог корисника, нису били познати ЦСР Стара Пазова приликом почетне процене корисника ни Геронтолошком центру Београд – Дом „Бежанијска коса“ приликом његовог пријема. Налаз и мишљење лекара за овог корисника, које је његов сродник накнадно доставио дому „Бежанијска коса“ тек након његовог пријема у дом, показали би да његово здравствено стање представља контраиндикацију за смештај у установу за одрасле и старије, а на основу таквог здравственог стања он не би могао бити смештен у старачки дом на Бежанијској коси да је та установа располагала информацијама о његовом здравственом стању у време пријема.

Као пропуст надлежне Инспекције социјалне заштите Заштитник грађана је утврдио и то што приликом надзора над радом приватног дома за старе у којем је претходно боравио корисник који је, према наводима медија лишио живота другог корисника, није утврдила да ли је овај дом уредно водио документацију о кориснику за време његовог боравка. Наиме, Заштитник грађана је увидом у досије корисника који је вођен у приватном дому утврдио да је приватни дом имао сазнања о здравственом стању корисника и да је проценио као његове приоритетне потребе давање редовне терапије, одлазак код изабраног лекара у дому здравља и код лекара специјалисте на редовне контроле, као и очување и стабилизацију општег здравственог стања корисника. Међутим, из досијеа корисника се није могло утврдити да ли је терапија кориснику заиста и давана и која терапија је била у питању, као и да ли су обављани потребни здравствени прегледи, нити је инспекција социјалне заштите ово утврђивала приликом вршења инспекцијског надзора. Због тога Заштитник грађана тражи од Инспекције социјалне заштите да поново изврши надзор над радом приватног старачког дома како би се утврдило да ли је услуга социјалне заштите која му је пружана (укључујући редовно давање терапије и обављање здравствених прегледа) била у складу са прописима и стандардима или је овај корисник био здравствено занемарен и запуштен када је напустио приватни дом и започео коришћење услуге у дому "Бежанијска коса", у којем је дошло до трагичног догађаја. 

Заштитник грађана је утврдио и да је Комисија за пријем корисника дома "Бежанијска коса" направила пропуст при разматрању медицинске документације приликом пријема овог корисника јер је уважила специјалистичке извештаје лекара и налаз лекара из приватног дома здравља упркос томе што су сачињени скоро искључиво на основу информација које је лекар добио од сродника и од корисника лично. Због тога је Заштитник грађана препоручио да Комисија убудуће документацију која се доставља приликом пријема сматра потпуном само уколико садржи и лекарско уверење о здравственом стању корисника и другу документацију на основу које се могу добити информације о тренутној дијагнози, историји болести и контраиндикацијама, а од надлежног министарства тражи да упути инструкцију свим геронтолошким центрима са истом препоруком.

Такође, од директора дома "Бежанијска коса" Заштитник грађана тражи да преиспита рад Комисије у конкретном случају, као и да чланове комисије упозна са препоруком Заштитника грађана ради будућег поступања. Ова установа треба и да допуни Правилник о коришћењу услуге домског смештаја тако што ће прописати да кориснику престаје смештај уколико се утврди прикривање информације о здравственом стању корисника како би корисник био примљен у установу, а надлежно министарство да упути инструкцију свим геронтолошким центрима да у својим интерним актима пропишу исте услове о престанку смештаја.

Attachments:

Извештај са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, по седми пут заредом, додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2022. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

У допису који је данас упућен општинама, градовима и градским општинама Заштитник грађана је позвао јединице локалне самоуправе да поднесу пријаву на Јавни позив и на тај начин прикажу и промовишу примере добре праксе у развоју приступачности на својој територији у 2022. години.

Заштитник грађана подсећа да је награда за приступачност настала као израз потребе да се у настојањима да се постигне инклузивније друштво у Србији укаже на искораке појединаца и/или институција у креирању примера добре праксе који доприносе квалитету живота, служе као модел, инспирација и идеја за све и као такви су веома значајни за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Истовремено, награда има за циљ да континуирано утиче на подизање свести и пошаље снажну поруку о важности приступачности, промовисању принципа Дизајн за све и креирању окружења и услуга које могу користити сви грађани и грађанке, односно инклузивног окружења приступачног свима.

Attachments:

Јавни позив

Пријавни формулар

Заштитник грађана Зоран Пашалић навео је да ова институција добија велики број притужби грађана на рад Пензијско-инвалидског фонда (ПИО) и да су највећи проблеми неоправдано дуго трајање поступка, од којих неки трају и по неколико година, и неажурна матична евиденција тог фонда.

"Неки поступци првостепених и другостепених органа по жалбама грађана трају и по неколико година, због чеге ПИО фонд поступа супротно одредбама Закона о општем управном поступку по којима би решење за пензију требало да буде уручено најкасније у року месец или два месеца", рекао је Пашалић на округлом столу "Ка ефикасној управној правди - старосне пензије".

"На основу навода из притужби и спроведених поступака, утврдили смо да ПИО фонд не поседује уредну евиденцију о плаћеним доприносима, датуму стицања и престанка својства осигураника, стажу осигурања, висини уплаћеног доприноса, због чега Фонд обавезу достављања потребних података преваљује на грађане, односно грађане задужује већ плаћеним доприносима", навео је Пашалић на скупу који је организовао Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) у сарадњи са немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ,.

Заштитник грађана је изјавио и да поједини службеници ПИО фонда крше одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању које предвиђају да је ПИО фонд дужан да у поступку остваривања права за утврђивања стажа грађанима пружи стучну помоћ.

Пашалић је рекао да је ПИО фонду упутио неколико препорука у којима је препоручено да се води прецизна евиденција о осигураницима, плаћеним доприносима и проверава тачност унесених података, као и препоруке да одлуке доноси у законом предвиђеном року и да по службеној дужности о претплаћеном износу пензије донесе образложени управни акт са правним леком.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи испитни поступак оцене законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања након сазнања из медија да је корисник Геронтолошког центра Београд - Дома Бежанијска коса усмртио другог корисника смештеног у тој установи социјалне заштите.

Заштитник грађана затражио је од министарства да у року од 15 дана достави изјашњење о свим наводима и околностима тог случаја, укључујући информације о томе које све мере је министарство предузело, који су налази спроведеног инспекцијског надзора над радом дома и да ли је раније било пријава инцидената и насиља у вези са поменутим корисницима Дома Бежанијска коса. Такође, Заштитник грађана је затражио информације и о томе које мере министарство планира да предузме у сарадњи са другим надлежним органима у случају утврђивања одговорности за пропусте у раду.