Примена начела „једнаких могућности“ не зависи само од „добрих“ прописа, већ и од друштвених услова у којима се спроводе конкретне мере и активности, нагласио је заменик заштитника грађана др Горан Башић у ауторском тексту „Особе с инвалидитетом“
 Особе са инвалидитетом - права без подршке |
На згради и у просторијама Заштитника грађана у Делиградској улици број 16 у Београду постављени су тактилна табла на улазу са називом институције, тактилне вођице – газишта за обележавање улаза и тактилна стаза од улаза до писарнице и просторије за пријем, што олакшава особама са оштећеним видом приступ и боравак у просторијама Заштитника грађана.
Социјално укључивање особа са инвалидитетом се остварује, али не на начин који гарантује пуно остваривање људских права и одговарајућу заштиту њихових интереса у условима најмање рестриктивног окружења.
Министарство здравља организује у петак 30. новембра јавну расправу о нацртима закона од којих се очекује да допринесу развоју заштите и остваривања права на здравствену заштиту, али и да ефикасно обезбеди поштовање људских права пацијената и да омогуће лечење раањивих група, попут особа с менталним тешкоћама, у складу с њиховим најбољим интересима у најмање рестриктивном окружењу. (линк: http://www.zdravlje.gov.rs)
О остваривању права особа с менталним тешкоћама и применом стандарда Уједињених нација и Европске комисије у вези с њиховим друштвеним укључивањем заменик Заштитника грађана је разговарао с представницима Европске комисије, Канцеларије Високог комесара за људска права УН и представницима међународних невладиних организација Mental Health Initiative, European Expert Group on the Transition from Institutional to Community-based Cаre.
Јачање друштвене инклузија припадника рањивих група је процес који захтева подршку грађана и стварање окружења у којем различитост није предност, нити је мана за остваривање права.Друштво једнаких грађана, како пред законом, тако и у шансама, темељи се у културном и образовном систему који јавна управа мора одговарајуће да подржава и развија.
Измештање особа с инвалидитетом из установа психијатријске и социјалне заштите је процес који треба спровести у најбољем интересу лица која се из њих измештају, уз пуно поштовање људских права и водећи рачуна о томе да се уз подршку локалне заједнице обезбеди њихова друштвена укљученост. Упркос почетним отпорима овом процесу, његово спровођење најављују ресорна министарства - Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Министарство здравља.
Особе с инвалидитетом, упркос томе што су им призната права која би требало да омогуће њихову друштвену укљученост, суочавају се с проблемима који указују на то да не постоје претпоставке инклузивности. Већина јавних простора су им неприступачна, предрасуде према њима су изражане на шта указују подаци у вези с њиховим запошљавањем и школовањем.
