ЖИВОТ У ЗАЈЕДНИЦИ
Измештање лица са менталним сметњама из психијатријских болница и установа социјалне заштите у којима неоправдано дуго бораве у примарну друштвену средину зависи од подршке коју добијају у заједници. Неразвијени системи подршке, недостатак културе људских права, предрасуде и дискриминација са којима се суочавају препреке су њиховом друштвеном укључивању. Инклузија особа са менталним сметњама могућа је само уколико постоји недвосмислено опредељење државе да овај процес омогући и спроведе.
Током студијске посете Чешкој посвећеној развијању начина праћења остваривања права особа са инвалидитетом и разговора са Омбудсманом Чешке др. Павелом Варворовским и његовим сарадницима и посетом више заједница (домаћинстава) у којима су измештени и интегрисани штићеници затворених установа социјалне заштите, представници Заштитника грађана су се уверили да је процес деинституционализације могуће спровести уз подршку локалне заједнице, успостављањe одрживих система услуга и посвећеност свих актера у овом процесу.
Процес деинституционализације је сложен и исхитрено затварање установа и отпуштање њихових штићеника, а да није обезбеђена одговарајућа подршка у заједници, може узроковати личне и друштвене проблеме, али исто тако, то што такви системи подршке не постоје не може бити изговор за одлагање деинституционализације. Услови у којима ови људи живе, бораве и лече се не доприносе унапређењу њиховог здравља и социјалног положаја. Промене таквог стања могуће су само уколико се унапреде могућности које пружа систем социјалне заштите у Србији, измени приступ рада стручњака у социјалној и здравственој заштити, напусти институт олаког лишавања пословне способности и обезбеди поштовање и заштита људских права.