Активности

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је да су старије особе у Републици Србији често угрожене, некада и неправедно маргинализоване због бројних стереотипа који владају и да већина њих нису ни свесни да су дискриминисани и да су њихова права повређена.

„Због тога је улога свих нас да им предочимо да су они веома важни за наше друштво. Желимо да их оснажимо да та своја права остваре и да их задржимо на том путу“, рекла је Стојановић на радионици коју су на тему заштите од дискриминације и насиља над старијим женама у Чајетини организовала удружења „Снага пријатељства - Амити“ и „Златиборски круг“.

Стојановић је истакла да су најчешћи проблеми са којима се сусрећу старији сиромаштво и насиље, као и занемаривање унутар породице које укључује располагање имовином без њиховог пристанка, затим отежано остваривање права на материјалну подршку када су у тешкој животној ситуацији и отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица.

„Старије жене у сеоским срединама се сусрећу са неплаћеним кућним радом, тешкоћама у остваривању права из здравственог и социјалног осигурања и непостојањем услуга у заједници“, рекла је Стојановић и додала да су многи од наведених проблема посебно били изражени током ванредног стања уведеног због пандемије вируса Ковид-19.

Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити услуге и посебне сервисе подршке у локалним срединама и предузети све расположиве мере како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена заштита.

Председница Удружење грађана „Снага пријатељства – Амити“ Надежда Сатарић рекла је на радионици да је свака десета особа у Србији која је изложена насиљу старија од 75 година и да су то углавном жене на селу.

„Желимо са старијим особама да причамо о томе шта све препознају као акте насиља и ту не мислимо само на физичко насиље које најчешће и препознајемо. Старије особе често не препознају разне облике економског искоришћавања, нити занемаривање потреба које имају, као и облике психолошког насиља“, рекла је Сатарић.

Учесници радионице, старије жене и мушкарци из Чајетине, Беле земље, са Златибора, Мачката и Криве реке, истакли су да се сусрећу са системском дискриминацијом, кршењем њихових економских и социјалних права и права на достојанство услед ниских пензија, као и са недоступношћу и неодоварајућим квалитетом здравствених услуга и високом ценом лекова који су им преписани. Такође, навели су да су свесни постојања насиља у породици у њиховој околини, али да га нису непосредно доживели.

Радионица је реализована у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wомен), у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике.

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић посетила је данас Дневни боравак за оболеле од деменције у почетној или средњој фази болести на Новом Београду и разговарала са корисницима услуга, њиховим сродницима - нефомалним неговатељима о значају такве врсте психолошке подршке на локалном новоу.

Стојановић је разговарала са госпођом Надом Сатарић, председницом удружења „Снага пријатељства – Amity" у Дневном боравку за оболеле од деменције о неопходности оваквих видова услуга у заједници и начинима на које локалне самоуправе могу да их развијају, као и о оснивању Српског удружења за Алцхајмерову болест, које пружа подршку оболелима и њиховим сродницима.

Дневни боравак на Новом Београду је недавно отворен као пилот пројекат удружења „Снага пријатељства – Amity", које се бави повећањем доступности услуга социјалне заштите, уз подршку Министарства за бригу о породици и демографију, а отворен је четвртком од 16 до 19 часова за оболеле од деменције у почетној или средњој фази болести који живе на територији Београда.

Заменицу Заштитника грађана су сродници - неформални неговатељи оболелих који су били присутни у Дневном боравку за оболеле од деменције обавестили да психолошка подршка и препознавање истог стања код других корисника, као и радна терапија значајно подижу нарушено самопоуздање оболелих и доводе до великог побољшања њиховог стања. Такође, пренели су јој и да време које корисници проводе у боравку практично представља време које неформални неговатељи могу да искористе да обаве неке своје обавезе или да једноставно предахну од свакодневног стреса којем су изложени.

Представницима Града Крушевца и београдске општине Врачар данас су уручене награде које Заштитник грађана додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у 2020. години највише допринели развоју приступачности на својој територији у циљу стварања предуслова за равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштвеном животу.

Град Крушевац је награђен за унапређење приступачности урбаног окружења, односно за планирање и уклањање препрека, изградњу приступачних и реконструкцију јавних објеката, док је општина Врачар награђена за унапређење приступачности информација у време епидемије Ковид-19.

Признања Заштитника грађана за допринос развоју приступачности уручена су представницима градских управа Крагујевца и Сомбора и општина Свилајнац и Чајетина, док су захвалнице уручене представницима Лесковца, Лознице и Смедерева, као и општина Бела Паланка, Горњи Милановац и Кнић.

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је да ова институција већ две године упућује препоруке локалним самоуправама да објекте, површине и превоз у јавној употреби учине у потпуности доступним особама са различитим облицима инвалидитета и додала да упркос одређеним помацима приступачност у Републици Србији и даље није довољно развијена.

Она је указала да локалне самоуправе акценат стављају на уклањање архитектонских баријера, док информационе баријере и даље постоје и навела да су у локалним институцијама грађанима веома ретко доступне тактилне табле за информисање слепих, противпожарни аларми који се оглашавају и звучно и визуелно, брошуре на Брајевом писму или тактилне стазе које олакшавају кретање кроз објекат.

Менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије Драгана Јовановић Аријас је такође указала на постојање информационих баријера и додала да треба идентификовати узроке због којих се прописи који гарантују приступачност не примењују како би требало.

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић истакао је неопходност промовисања награда за допринос развоју приступачности у локалним самоуправама јер се тиме прави искораци у стварању примера добре праксе.

Заштитник грађана награду за допринос развоју свих облика приступачности на локалном нивоу већ пет година додељује у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина.

Церемонију доделе признања можете погледати на линку:  Церемонија доделе награда и признања ЈЛС за допринос развоју приступачности

Град Крушевац и Градска општина Врачар из Београда добитници су овогодишње награде коју Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, пету годину заредом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији, који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Признања за различите видове унапређења приступачности на својим територијама добили су Град Крагујевац, Општина Свилајнац, Град Сомбор и Општина Чајетина, а захвалнице за учешће на Јавном позиву за доделу награда за развој приступачности у 2020. години добили су градови Лесковац, Лозница и Смедерево, као и општине Бела Паланка, Горњи Милановац и Кнић.

Награде, признања и захвалнице јединицама локалне самоуправе биће уручене 16. јула ове године.

Attachments:

Одлука о додели награда