Демографско старење, још увек присутни стереотипи и предрасуде према старијима, слабијима и незаштићенима, изискују појачану пажњу и активности на унапређењу положаја старијих особа и поштовање њихових права у нашем друштву. Добро је ако смо свесни опасности којима су припадници те популације изложени и колико су они рањиви, зато сваког дана морамо показати разумевање, солидарност и посебну бригу према њима, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа.

Пашалић је указао да се велики број старијих особа и даље суочава са сиромаштвом и дискриминацијом, а посебан проблем представља недостатак посебних услуга и сервиса подршке, нарочито услуге помоћи у кући, отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица и права на материјалну подршку услед тешке материјалне и животне ситуације. Ти проблеми су нарочито изражени у руралним крајевима у којима су у посебно тешком положају старије жене које живе у самачким домаћинствима или су најчешће зависне од других чланова породице. Истовремено, насиље и занемаривање старијих особа, укључујући располагање имовином без њиховог пристанка, још увек се налази „испод радара“ органа власти зато што старије особе то не пријављују или се економско или психичко искоришћавање и злостављање од стране својих најближих се не препознаје као вид насиља.

Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити финансијски одрживе услуге и посебне сервисе подршке и предузети све расположиве мере и активности како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена и сва друга заштита.

Заштитник грађана планира да у наредном периоду у сарадњи са удружењем „Снага пријатељства – Amity“ предузима активности у циљу представљања надлежности и могућности обраћања Заштитнику грађана у сеоским срединама, са фокусом на оснаживању старијих жена у сеоским срединама да пријаве надлежним органима случајеве насиља у породици и друге видове кршења права са којима се суочавају.

Заштитник грађана је, у поступку покренутом по притужби особе са инвалидитетом, утврдио да комисије за решавање стамбених потреба учесника НОР-а, војних инвалида и ратних војних инвалида у поступку израде прелиминарне листе за решавање стамбених потреба нису поступале у складу са законом и пресудама Управног суда којима је поништено више њихових одлука.

По притужби особе са инвалидитетом, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Секретаријата за имовинске и правне послове Градске управе града Београда, Заједничке комисије за решавање стамбених потреба учесника НОР-а, војних инвалида и чланова породица палих и умрлих бораца и ратних војних инвалида и Комисије за стамбена питања градоначелника града Београда.

Притужилац је у обраћању навео да је Заједничка комисија крајем октобра 2015. године усвојила предлог прелиминарне листе за решавање стамбених потреба према којој он има нула бодова за учешће у рату иако је приложио Уверење о оствареном ратном стажу добијено од надлежне војне јединице, те да је месец дана касније, незадовољан бодовањем, тој комисији доставио приговор и правноснажно решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање којим му је време проведено у ратним акцијама признато као посебан стаж у двоструком трајању.

Такође, притужилац је навео да је посебан стаж у двоструком трајању требало да буде верификован кроз бодове на ранг листи, али пошто му надлежне комисије нису ове бодове признале тренутно је девети на ранг листи, док би са признатим бодовима био трећи, а у конкретном случају се дели шест станова.
Заједничка комисија је одбила притужиочев приговор као неоснован, а он је, незадовољан наведеном одлуком, поднео тужбу Управном суду, који је тужбу уважио и поништио одлуку Заједничке комисије, а предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање. Ни Комисија за стамбена питања градоначелника града Београда није поступала по пресудама Управног суда.

Увидом у документацију коју су доставили контролисани органи, Заштитник грађана је утврдио да су надлежне комисије поступале незаконито, да нису уважиле правноснажно решење РФ ПИО о оствареном ратном стажу притужиоца, који му је признат као посебан стаж у двоструком трајању, да четири пута нису поступале у складу са пресудама Управног суда којима су поништене одлуке комисија о одбијању приговора притужиоца и да нису предузеле мере из своје надлежности како би се у законском року одлучило о захтеву за остваривање права особе са инвалидитетом.

У препорукама за отклањање пропуста, Заштитник грађана тражи од Комисије за стамбена питања градоначелника града Београда да поступи у складу са пресудама Управног суда, уз уважавање правноснажног решења РФ ПИО, и да предузме све мере како би исправиле учињене пропусте на штету особе са инвалидитетом.

Заштитник грађана тражи од контролисаних органа да га у року од 30 дана обавесте о поступању по препорукама, као и да због начињених пропуста у раду у писаној форми упуте притужиоцу извињење.

Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду надлежних органа из области социјалне заштите на штету детета са сметњама у развоју и инвалидитетом из села код Велике Плане које због административних и процедуралних пропуста годину и по дана није могло да оствари своја права на додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак по истом основу.

Заштитник грађана је по притужби мајке детета покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад Велика Плана, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала у Смедереву и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а сви контролисани органи имају рок од 30 дана да Заштитника грађана обавесте о поступању по препорукама.

ЦСР Велика Плана је, како је утврдио Заштитник грађана, од септембра 2019. године филијали РФЗО у Смедереву послао два захтева за обављање контролног прегледа у којима је наведена погрешна адреса детета, док је на свим документима упућеним лекарској комисији и филијали РФЗО у Смедереву наведена исправна адреса детета као и исправан контакт телефон мајке.

Заштитник грађана је утврдио да је филијала РФЗО у Смедереву начинила пропуст у раду јер супротно начелу добре управе и ефикасности рада органа управе није телефонским путем контактирала мајку детета или ЦСР Велика Плана већ је захтев за вештачење, због два неуручена позива на заказани преглед, вратила том центру.

Чак и када је после десет месеци чекања, након ангажмана мајке контролни преглед детета обављен крајем августа 2020. године, а у новембру исте године у ЦСР Велика стигао налаз вештака РФЗО - Дирекције Београд да и даље постоји потреба за помоћи и негом другог лица и телесно оштећење у висини од 80 одсто и да је иста постојала и октобра 2019. године, корисник није могао да оствари своја права.

Наиме, у ЦСР Велика Плана у новембру 2020. године није било дипломираног правника јер је једини запослени на тим пословима отишао у пензију те није било могуће да се изради решење о признању права детету на додатак за помоћ и негу другог лица и на увећани додатак. Ресорно министарство је, после више ургенција Центра и локалне самоуправе, тек крајем марта 2021. године дало сагласност за пријем дипломираног правника у радни однос.

У препорукама за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи од филијале РФЗО у Смедереву и ЦСР Велика Плана да у складу са начелима добре управе предузму све мере како би остварили одговарајућу сарадњу и благовремену размену информација са корисницима како се због административних грешака убудуће не би понављали пропусти у раду на штету остваривања права детета са сметњама у развоју и са инвалидитетом и свих других особа са инвалидитетом.

Заштитник грађана од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поново тражи да благовремено обезбеди адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Одговор РФ ПИО