Заштитник грађана изрекао je препоруку Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у циљу заштите најбољих интереса корисника, унапређења рада органа управе, поштовања правне сигурности и спречавања сличних пропуста у будућности.

Министарство је пропустило да правовременом реакцијом благовремено и ефикасно заштити права старијих особа, корисника и корисница илегалног Дома, након што је од стране инспектора социјалне заштите утврђена потреба спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи-корисника услуга смештаја у Дому, наведено је између осталог у препоруци Заштитника грађана.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Степен поштовања права старијих особа, дискриминација и насиље над старијим особама, као и да ли они препознају и како реагују на насиље су биле теме о којима се разговарало на данашњој радионици у Александровцу, коју је организовало удружење „Снага пријатељства — Amity” из Београда и Заштитник грађана за старије локално становништво и представнике локалног дома здравља.

Учесници радионице су навели да су највећи проблеми старијих у Александровцу отежан приступ услугама здравствене заштите, недостатак услуге герентодомаћица и дома за старе. Како су навели, насиље над старијима је присутно, али се ретко пријављује због укорењених стереотипа и предрасуда, као и да је потребна боља сарадња са центром за социјални рад и локалном самоуправом.

Борјана Перуничић из институције Заштитника грађана је указала да та институција може иницирати измене прописа, али и да решава појединачне случајеве по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, те је позвала старије грађане да се обрате Заштитнику грађана уколико сматрају да су њихова права угрожена.

Надежда Сатарић из удружења „Снага пријатељства —Amity“ је истакла да истраживања показују да у Србији већина старијих се осећа дискриминисано првенствено у приступу услугама социјалне и здравствене заштите и јавним службама, а свака пета особа је доживела неки вид насиља. Насиље се и даље код старих особа третира као ствар породице, те није потребно тражити заштиту за жртве. Најзаступљеније је психичко и економско насиље, као и занемаривање. Сатарић је додала да је претходне године свака трећа убијена жена имала преко 60 година.

Догађај је реализован у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“, који спроводи агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Србије и подршку Норвешке амбасаде у Београду.

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је са власницима приватних домова за бригу о старим особа који су му пренели да највише проблема имају са дужином трајања поступка лиценцирања и постојећом пореском регулативом и најавио да ће контактирати надлежно министарство како би се сагледали сви могући проблеми које имају.

„Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тражићу да ме обавесте о свему на шта су указивали власници приватних домова како би услови рада били једнаки за државне и за приватне домове и корисницима обезбедио највиши ниво услуга“, рекао је Пашалић на састанку са члановима Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих.

Пашалић је навео да је Институција Заштитника грађана примила мали број притужби на рад домова за старе, док је више притужби било на рад органа које по закону има надлежност да контролишемо, пре свих Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је задужено за контролу установа социјалне заштите.

„Заштита старих особа, као што сам раније најавио, биће наш приоритет како у државним и приватним домовима за бригу о старим особама тако и у њиховим породицама. То су наше мајке, очеви, други блиски сродници, и сви заједно имамо обавезу и дужност да им обезбедимо достојанствен третман у старости где год да је проводе, било у дому било код куће“, истакао је Пашалић.

Заштитник грађана, између осталог, има мандат да превентивно контролише рад социјалних установа, што подразумева да посете обавља без најаве у било које доба дана и ноћи јер је у фокусу нашег рада заштита и унапређење положаја две најугроженије категорије друштва - деце и старих, навео је Пашалић.

Председник удружења Радослав Миловановић је указао да су проблеми са којима се сусрећу, пре свега компликован и дуг процес лиценцирања и постојећа пореска регулатива, проблеми целог нашег друштва али и старих особа којима је такав смештај потребан, те да је неопходна боља сарадња и подршка државе како би се унапредио њихов рад.

Чланови удружења пренели су да имају проблема и са нелојалном конкуренцијом коју стварају нелегални домови за старе што су пријављивали ресорном министарству јер њихов рад и квалитет услуга нису под контролом надлежних инспекција а најстарији корисници могу бити посебно угрожени.

Представници удружења су указали и на проблем са извештавањем медија о проблемима које имају у раду и истакли да када неки случај доспе у јавност подаци који се пласирају у јавност углавном нису проверени чиме се утиче на репутацију и пословање свих приватних домова који брину о најстаријима.