Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду органа социјалне заштите и надлежне инспекције Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поводом случаја када је почетком јануара 2023. године у старачком дому "Бежанијска коса" један корисник према наводима из медија лишио живота другог, и затражио преиспитивање рада комисије која је одлучивала о пријему тог корисника.

Заштитник грађана је 11. јануара 2023. године по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да је корисник услуга Геронтолошког центра Београд РЈ Дом „Бежанијска коса“ у Земуну усмртио другог корисника смештеног у тој установи, покренуо поступак оцене законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Центра за социјални рад Стара Пазова и тог геронтолошког центра.

Заштитник грађана је утврдио да је Дом "Бежанијска коса" направио пропуст у раду јер је извршио пријем корисника, који је према наводима медија лишио живота другог корисника, у ту установу без потпуне документације, односно без уверења о здравственом стању. Овај пропуст органа социјалне заштите пропустила је да утврди Инспекција социјалне заштите Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања приликом ванредног надзора над радом Дома "Бежанијска коса".

Заштитник грађана је још утврдио да подаци о здравственом стању корисника који је, према наводима медија лишио живота другог корисника, нису били познати ЦСР Стара Пазова приликом почетне процене корисника ни Геронтолошком центру Београд – Дом „Бежанијска коса“ приликом његовог пријема. Налаз и мишљење лекара за овог корисника, које је његов сродник накнадно доставио дому „Бежанијска коса“ тек након његовог пријема у дом, показали би да његово здравствено стање представља контраиндикацију за смештај у установу за одрасле и старије, а на основу таквог здравственог стања он не би могао бити смештен у старачки дом на Бежанијској коси да је та установа располагала информацијама о његовом здравственом стању у време пријема.

Као пропуст надлежне Инспекције социјалне заштите Заштитник грађана је утврдио и то што приликом надзора над радом приватног дома за старе у којем је претходно боравио корисник који је, према наводима медија лишио живота другог корисника, није утврдила да ли је овај дом уредно водио документацију о кориснику за време његовог боравка. Наиме, Заштитник грађана је увидом у досије корисника који је вођен у приватном дому утврдио да је приватни дом имао сазнања о здравственом стању корисника и да је проценио као његове приоритетне потребе давање редовне терапије, одлазак код изабраног лекара у дому здравља и код лекара специјалисте на редовне контроле, као и очување и стабилизацију општег здравственог стања корисника. Међутим, из досијеа корисника се није могло утврдити да ли је терапија кориснику заиста и давана и која терапија је била у питању, као и да ли су обављани потребни здравствени прегледи, нити је инспекција социјалне заштите ово утврђивала приликом вршења инспекцијског надзора. Због тога Заштитник грађана тражи од Инспекције социјалне заштите да поново изврши надзор над радом приватног старачког дома како би се утврдило да ли је услуга социјалне заштите која му је пружана (укључујући редовно давање терапије и обављање здравствених прегледа) била у складу са прописима и стандардима или је овај корисник био здравствено занемарен и запуштен када је напустио приватни дом и започео коришћење услуге у дому "Бежанијска коса", у којем је дошло до трагичног догађаја. 

Заштитник грађана је утврдио и да је Комисија за пријем корисника дома "Бежанијска коса" направила пропуст при разматрању медицинске документације приликом пријема овог корисника јер је уважила специјалистичке извештаје лекара и налаз лекара из приватног дома здравља упркос томе што су сачињени скоро искључиво на основу информација које је лекар добио од сродника и од корисника лично. Због тога је Заштитник грађана препоручио да Комисија убудуће документацију која се доставља приликом пријема сматра потпуном само уколико садржи и лекарско уверење о здравственом стању корисника и другу документацију на основу које се могу добити информације о тренутној дијагнози, историји болести и контраиндикацијама, а од надлежног министарства тражи да упути инструкцију свим геронтолошким центрима са истом препоруком.

Такође, од директора дома "Бежанијска коса" Заштитник грађана тражи да преиспита рад Комисије у конкретном случају, као и да чланове комисије упозна са препоруком Заштитника грађана ради будућег поступања. Ова установа треба и да допуни Правилник о коришћењу услуге домског смештаја тако што ће прописати да кориснику престаје смештај уколико се утврди прикривање информације о здравственом стању корисника како би корисник био примљен у установу, а надлежно министарство да упути инструкцију свим геронтолошким центрима да у својим интерним актима пропишу исте услове о престанку смештаја.

Attachments:

Извештај са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, по седми пут заредом, додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2022. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

У допису који је данас упућен општинама, градовима и градским општинама Заштитник грађана је позвао јединице локалне самоуправе да поднесу пријаву на Јавни позив и на тај начин прикажу и промовишу примере добре праксе у развоју приступачности на својој територији у 2022. години.

Заштитник грађана подсећа да је награда за приступачност настала као израз потребе да се у настојањима да се постигне инклузивније друштво у Србији укаже на искораке појединаца и/или институција у креирању примера добре праксе који доприносе квалитету живота, служе као модел, инспирација и идеја за све и као такви су веома значајни за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Истовремено, награда има за циљ да континуирано утиче на подизање свести и пошаље снажну поруку о важности приступачности, промовисању принципа Дизајн за све и креирању окружења и услуга које могу користити сви грађани и грађанке, односно инклузивног окружења приступачног свима.

Attachments:

Јавни позив

Пријавни формулар

Заштитник грађана Зоран Пашалић навео је да ова институција добија велики број притужби грађана на рад Пензијско-инвалидског фонда (ПИО) и да су највећи проблеми неоправдано дуго трајање поступка, од којих неки трају и по неколико година, и неажурна матична евиденција тог фонда.

"Неки поступци првостепених и другостепених органа по жалбама грађана трају и по неколико година, због чеге ПИО фонд поступа супротно одредбама Закона о општем управном поступку по којима би решење за пензију требало да буде уручено најкасније у року месец или два месеца", рекао је Пашалић на округлом столу "Ка ефикасној управној правди - старосне пензије".

"На основу навода из притужби и спроведених поступака, утврдили смо да ПИО фонд не поседује уредну евиденцију о плаћеним доприносима, датуму стицања и престанка својства осигураника, стажу осигурања, висини уплаћеног доприноса, због чега Фонд обавезу достављања потребних података преваљује на грађане, односно грађане задужује већ плаћеним доприносима", навео је Пашалић на скупу који је организовао Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) у сарадњи са немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ,.

Заштитник грађана је изјавио и да поједини службеници ПИО фонда крше одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању које предвиђају да је ПИО фонд дужан да у поступку остваривања права за утврђивања стажа грађанима пружи стучну помоћ.

Пашалић је рекао да је ПИО фонду упутио неколико препорука у којима је препоручено да се води прецизна евиденција о осигураницима, плаћеним доприносима и проверава тачност унесених података, као и препоруке да одлуке доноси у законом предвиђеном року и да по службеној дужности о претплаћеном износу пензије донесе образложени управни акт са правним леком.