Заштитник грађана сматра веома значајним израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2026. године поводом којег је Министарству за бригу о породици и демографију доставио сугестије за унапређење положаја старијих особа.
У мишљењу достављеном ресорном министарству, Заштитник грађана наводи да би требало прописати одређене активности посвећене укључивању особа старијих од 65 година у јавни и политички живот и у процесе доношења одлука на различитим нивоима, информисању старијих особа, нарочито старијих жена у руралним срединама, о остваривању права у области наследноправних и имовинскоправних односа, као и уопште остваривања социјалних и економских права.
Заштитник грађана наводи и да би требало прописати одређене активности којима би се старије особе, нарочито старије жене посебно у руралним срединама, на делотворан начин информисале о облицима породичног насиља и о механизмима за заштиту од насиља.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас у Нишу да су старије жене на селу недовољно видљиве и да су угрожене, као и да им је најпре потребно пружити снажну и континуирану подршку како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре.
Представљајући „Посебан извештај Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“, Пашалић је истакао да је постојећи нормативни оквир за остваривање права те категорије жена на селу веома добар, али да оне не могу да дођу у прилику да побољшају свој статус.
„Једна од кључних препрека која стоји између старијих жена на селу и доступности њихових права, која им гарантује закон односи се на њихову дигиталну способност, као и могућност да уопште поседују савремене електронске уређаје“, нагласио је Пашалић.
Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре своја права, јер се оне још увек, и то у великој мери, суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем.
Заштитник грађана је такође истакао да та рањива група не ужива у потпуности социјална и здравствена права и то најпре због због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, укључујући и услуге социјалне заштите, као и због отежаног приступа здравственим установама.
Фото: Заштитник грађана
Пашалић је подсетио и да старије жене на селу ретко имају стална примања и личну имовину, као и да је готово непостојећи њихов утицај на развој локалних политика, или при доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.
Потребно је афирмисати права старијих жена на селу и охрабрити их да своја права користе, јер су оне драгоцен ресурс и поседују знања и вештине која у великој мери доприносе не само одржању, већ и развоју локалних заједница и друштву у целини“, рекао је Пашалић.
Председница удружења „Снага пријатељства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно неповољнији од оних које живе у градским срединама, да многе од њих немају стална примања или пензију, као и да већина тих жена трпи економско насиље.
Према њеним речима, попис из 2022. године показује да је у Србији регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, и да њих око 336.000 живи на селу. „Према истим подацима, у сеоским срединама живи 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.
Заштитник грађана затражио је од Mинистарства здравља, Министарства финансија и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог да израде нацрте измена и допуна релевантних прописа из своје надлежности којима би се створио правни основ за обезбеђивање остваривања права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући незапосленим особама, које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, као и да поменуте нацрте прописа доставе Влади Републике Србије.
Заштитник грађана у мишљењу упућеном надлежним министарствима наводи да би се унапредио положај незапослених особа које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, а баве се неплаћеним кућним радом, уколико би им било омогућено да стекну право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада (у кући - вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, као и рада на пољопривредном имању и др).
Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама.
Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.
Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.
Мишљење Заштитника грађана
